LOGORAMA

Povedi svemirnauta kroz zamak i pobedi čarobnjaka.

-

Gde jedan pogine, drugi će da nastavi.

-

Ima jedna (stara) SF novela Andre Nortona koja priča o zemaljskim najamnicima (Horde) angažovanim da se bore protiv primitivnih svetova primitivnim oružjem (pištoljima), bez tenkova i drugih oruđa. Sve se to dešava 3956. godine. Nekima je smetalo što Nortonovi karakteri u ovoj noveli uopšte nemaju emocije, već se vode čistom inteligencijom i naučenim obrascima.

-

Setap priče neodoljivo podseća na mnogo poznatiji, 4 godine kasnije izdat “Starhip Troopers”.

-

Ovo bi mogao biti literarni predložak za igricu Starguard, pravi biser pucačkog minimalizma.

Tu su samo najpotrebniji pikseli – sve ostalo je izbačeno. Tu je i priča, pravolinijska, minimalna, ali – postoji. Tu je i zvuk, opet samo njegovi najpotrebniji delovi. Sve što je višak je izbačeno da bi ostao odličan retro šuter koji prosto mami da se odigra do kraja.

-

Nisam uspeo da otrkijem ni savegame, pa će to biti pravo konzolaško iskustvo, uz razliku da je u pitanju ipak horda Zemljana, pa tako, kad jedan pogine, drugi odmah uskače na njegovo mesto.

-

Igra je dospela u finale IGF 2010 (Festival nezavisnih igara), u kategoriji dizajna.

-

Besplatan free download za PC i Mac.

:: via igre.net1zen.com

Jednom mesečno (što nije istina – jednom u 3 do 6 meseci) tri momka se skupe u Njujorku i tri sata pričaju o retardima, drogiranju, piću (o cuganju i vožnji), ženskama, masturbaciji… To je Lazlow Show. Potpuno nekorektan šou, moram vas upozoriti.

-

Epizoda #44 konačno obeležava i petu godišnjicu ove emisije.

-

-

Tu su Lazlow (GTA radio selebriti koji je nedavno izopšten iz crkve), Big Wayne (Robin Hud gandže, i dalje nezaposleni stolar iz Kvinsa) i J. Reed “beskorisni producent” Tucker, koji je, u međuvremenu, pokrenuo sopstveni šou (koji niko ne sluša).

-

Trivia: Lazlow je odgovoran za radio emisije u GTA serijalu.

::

SOS – i Annie Leonard objavljuju novi video “Story of …” serijala: “Story of Cosmetics” -  ružna istina o otrovima.

:: via ICNC

Kako javlja Provajdar Admine – crko nam je jedan od linkova preko kojeg ide radijski program.

Pa kad proradi link, proradiće i radio, a dotad neće raditi.

:: Proradilo!

Danas, večeras,

nikako juče i nikako sutra,

kod mladog duha Evrope,

nikako Azije ili Afrike,

na Velikoj terasi,

a ne maloj ili srednjoj,

aktivno i javno treniraće se

poezija.

-

Tu će pesnice i pesnici,

za koje mediji vele

da su neafirmisani pojedinci,

izražavati kreativne potencijale,

ali ne stihijski -

već moderisano,

organizovano,

rukovođeni

Markom Aksentijevićem,

menadžerom u poeziji.

::

Counterpunch – (Ramzy Baroud: Kultura otpora, prevod) – Otpor nije grupa ljudi naložena da pravi haos. Nije ni ćelija terorista koja planira kako da sruši zgradu.

-

Pravi otpor je kultura.

-

To je kolektivni odgovor na opresiju.

-

Razumevanje prave prirode otpora nije lako. Nijedan članak ne može biti toliko opsežan da objasni zbog čega se ljudi, kao ljudi, opiru. Čak i kada bi to bilo moguće objasniti, mediji nisu voljni da prenose informacije koje su u suprotnosti sa mejnstrim interpretacijama nasilnog i nenasilnog otpora. Priča o Avganistanu svodi se na iste fraze: Al Kaida i Talibani. Priča o Libanu svodi se na Hezbolah. Palestinski Hamas dežurna je grupa zakleta da uništi Izrael. Svaki pokušaj da se ispriča drugačija priča ekvivalentan je simpatizerstvu prema teroristima i opravdanju nasilja.

-

Ustaljena zamena teza i zloupotreba termina doprinela je praktično nerazumevanju, time i nemogućnošću razrešenja krvavih sukoba.

-

Čak i oni koji požele da simpatišu otpor, često doprinose konfuziji. Aktivisti zapadnjačkih zemalja povode se za akademskim tumačenjima dešavanja u Palestini, Iraku, Libanu i Afganistanu. Tu su ugrađene određene ideje: samoubilačke misije su loše, nenasilje je dobro; Hamasove rakete ne valjaju, praćke su ok. Mnogi aktivisti citiraju Martin Luter Kinga, a ne i Malkom X-a. Oni će pristati na selektivno prihvatanje Gandija, ali nikako Če Gevare. Ovaj tzv. “strateški” diskurs uskraćuje stvarno razumevanje otpora – kao pojma i kao kulture.

-

Od redukcionističkog poimanja otpora kao nasilja i terorizma do “alternativnog” otkrića otpora kao inspirativnog i poticajnog kulturnog iskustva, otpor kao kultura je izgubljen. Ove dve isključive definicije ne nude ništa više od oskudnih depikcija. Oba primoravaju posmatrače opirućih kultura da je shvataju kao defetizam. Tako iznova slušamo iste fraze: ne, mi nismo teroristi; ne, mi nismo nasilni, mi imamo bogatu kulturu nenasilnog otpora; ne, Hamas nema veze sa Al Kaidom; ne, Hezbolah nisu iranski špijuni. Ironično, izraelski autori dužni su mnogo manje izvinjenja, iako sami često opravdavaju agresiju, odn. tumače je kao otpor agresiji. Ironija je što, umesto da ljudi pokušaju da shvate razloge otpora, pokušavaju da spreče otpor kao pojavu.

-

Misleći da je otpor kultura, pozivam se na definiciju Edward Saida “kultura je način borbe protiv uništenja i izumiranja“. Kada takva kultura postoji, to nije skim ili politička šema. Niti je sadistički brutalna. Odluke da se koristi ili ne koristi oružana borba, da se napadaju ili ne napadaju civili, da se sarađuje sa stranim elementima ili ne, čisto su strateške. One nemaju veze sa kulturom otpora. Insinuacije na vezu kulture i strategije otpora čiste su manipulacije.

-

Ako je otpor “akcija oponiranja nečemu što ne odobravamo i sa čim se ne slažemo“, onda se kultura otpora pojavljuje kada čitava jedna kultura dođe do kolektivne odluke da se opire takvom elementu – a često je to okupacija. Ovo nije kalkulantska odluka. Ona je stvorena kroz dug proces interakcije samosvesti, samopotvrđenja, tradicije, kolektivnog iskustva, simbolike i drugih faktora. To može da bude i nešto novo u odnosu na istorijska kulturna previranja, ali je praktično interni proces.

-

Skoro kao hemijska reakcija, samo mnogo komplikovanija, zato što je nije moguće rastaviti na osnovne elemente. Kao što je nije lako shvatiti, nije ju lako ni iskoreniti. Na taj način sam pokušao da objasnim prvi palestinski ustanak 1987. godine, koji sam proživeo u Gazi:

“Nije lako izdvojiti tačne datume i događaje koji su potakli određenu revoluciju. Izvorna kolektivna pobuna ne može biti racionalizovana putem koherentne i diskretne logike fizičkih zakona univerzuma; pre će to biti kulminacija iskustava koje ujedinjuje individue u kolektiv, njihove svesti u potsvest, ujedinjuje njihove veze i odnose sa okolinom, težeći da, u jednom trenutku, eksplodiraju na način koji ne može biti sprečen.” (iz knjige: “Moj otac je bio borac za slobodu: Neispričana priča o Gazi”)

-

Okupatori teže da se izbore sa popularnim otporom na nekoliko načina. Jedan od njih je primena nasilja sa ciljem da se dezorijentiše, uništi i ponovo izgradi nacion, po željenom obliku (vidi: “Doktrina šoka” Naomi Klajn). Drugi pristup je da se oslabe komponente koje kulturi daju njen jedinstven identitet i unutrašnju snagu – na taj način uklanjajući joj mogućnosti otpora. Prvi način podrazumeva moć oružja, drugi način može da se sprovede sredstvima soft kontrole. Mnoge nacije “trećeg sveta” koje se diče svojim suverenitetom i nezavisnošću zapravo, zbog fragmentirane i nadjačane kulture – putem globalizacije – nisu u stanju da shvate širinu svoje tragedije i zavisnosti. Drugi, koji su pod okupacijom, često poseduju kulturu otpora koja potpuno onemogućava okupatore da sprovedu svoje željene ciljeve.

-

U Gazi, Palestini, dok mediji neprekidno pričaju o raketama i bezbednosti Izraela, i beskrajno debatuju ko je odgovoran za držanje Palestinaca kao talaca, niko ne obraća pažnju na decu koja žive u šatorima pored kuća koje su srušene u izraelskim napadima. Ova deca učestvuju u istom kultunom otporu kojem Gaza svedoči već šest decenija. U sveskama crtaju borce sa puškama, decu sa praćkama, žene sa zastavama, i okupatorske tenkove i avione, i grobove na kojima piše “mučenik”, i uništene domove. Tu je i reč “pobeda” stalno prisutna.

-

Kada sam bio u Iraku, video sam slične verzije dečjih crteža. Nisam još video crteže Afganske dece, ali lako mogu pretpostaviti o čemu se radi.

::

Freedom To Create – raspisuje konkurs za dodelu Freedom To Create Nagrade 2010. A nagrada je za “snagu umetnosti koja”:

• Promoviše socijalnu (društvenu) pravdu,
• Stvara osnove za otvoreno društvo, i
• Inspiriše ljudski duh (duhovitost).

-

Sve to u tri kategorije: Glavna nagrada, Omladinska nagrada i Nagrada za umetnika u zatvoru.

-

Nagrađene mogu biti sve vrste i oblici umetnosti na svim poljima kreativnog delovanja i konkurs je otvoren za sve individue, grupe, bilo kog pola, religijskog osećaja ili nacionalnosti. Mogu se prijaviti pojedinačna dela ili čitavi ciklusi.

-

Glavna nagrada je za punoletne (iznad 18 godina) individualce ili grupe. Prvonagrađeni dobija celih 50,000$, drugonagrađeni 15,000$ a trećenagrađeni 10,000$. Nagradu deli umetničko delo i organizacija koju je umetnik nominovao.

Slično je i za Youth prize, s tim što prvonagrađeni omladinac dobija 10,000$, a 15,000$ ide organizaciji koju predlaže dobitnik.

Što se tiče zarobljenih umetnika, nagrada od 25,000$ će se koristiti u svrhu oslobađanja od zatvora.

-

:: više o konkursu ovde i ovde.

Apač, osim što imenuje žrtve genocida u SAD, naziva i server koji pokreće Netizen.

Evo top liste fajlova koje je, na zahtev korisnika, Apache slao ovog meseca.

-

Muzika (singlovi)

1. Zornjak – Luzer (445 downloads)
2. Zornjak – Odlazim (428 dls)
3. Pionir 10 – Eskim (257 dls)
4. Dr Fuzz – Fabrika (245 dls)
5. Put kojim se gyere ide – Prba stereo (237 dls)

-

Muzika (albumi)

1. Pionir 10 – Pionir 10
2. Rajahman – Još po jednu

-

Knjige

1. Bob Blek – Ukidanje rada i drugi eseji (47 dls)
2. Netizenski almanah #3 – Nenormalne priče za nenormalne ljude (45 dls)
3. Guy Debord – Urlici (26 dls)
4. Situacionistička internacionala – Beda studentskog života (26 dls)
5. Netizenski almanah #2 – Literatura (for Dumbos) (25 dls)

::

Petar Mitrić,

selektor filmskog programa “Mladi duh Evrope”:

-

Program nekada poznat kao „Mladi autori Evrope“ na 17-tom Festivalu evropskog filma Palić promenio je naslov u „Mladi duh Evrope“. Razlog za to su česti nesporazumi oko konvencionalnog shvatanja pojma Mlad. Da se ne bismo upuštali u rasprave zašto Ken Rasel premijerno prikazuje svoj poslednji film baš u ovom programu, ili zašto češka grupa Plastic People of the Universe, koja svira od 1968. godine, postaje simbol „Mladih autora Evrope“ odlučili smo da promenimo naziv. Ovaj program i dalje beži od konvencionalnih shvatanja stvarnosti i filma kao medija, ističući svoju buntovničku prirodu. U to nemojte sumnjati.
Među dvadesetak filmova programa „Mladi duh Evrope“ srećemo se ponovo sa autorima koji su tokom prethodnih šest godina prikazivali svoje filmove kao Nicolas Provost, braća Buharov, H5… i otkrivamo nove autore koji tek ulaze u ovu čudnu filmsku porodicu. Predstavljamo nove estonske animatore koji izlaze iz okvira realnog sveta ratujući sa kontekstima stvarnosti, fenomen britanskog autora Sirijaka (Cyriak) čiji se filmovi bave …manje-više… ničim, pretresamo istorijske veze između serije „Dalas“, disko kulture i sovjetskih nuklearnih bojevih glava, postavljamo nove zakone gravitacije… i još ponešto.

-

Umesto koncertnog programa šaljemo vas u biblioteku predstavljajući poetski pokret „Pesničenje“, ediciju knjiga „Anarhija / Blok45“… i još ponešto. Dođite.

::