Dragi moji,

pozdravljam vas ispred nepostojećeg “Pankerskog univerziteta”, koji već godinama neformalno zaseda, pojavljuje se i nestaje na nestalnim mestima (faq1: plan i program “Pankerskog univerziteta” ne postoji; faq2: nema funkcija, funkcionera, budžeta, titula ni ostalih gluposti; faq3: nema ni diploma). Danas ćemo, bez ikakvog posebnog razloga, govoriti o digitalnom otporu.

Digitalni otpor je oblik otpora represiji vlasti (i njenim profesionalnihm henchmenima i henchmenima-entuzijastima).

Ova represija ima sledeće oblike: manipulacija informacijama (popularno: indoktrinacija); susprezanje preispitivanja autoriteta odn. odluka koje ovaj donosi; stvaranje pasivnih korisnika i potrošača (i nije posebno vezan za tzv. “represivne režime”). Ove aktivnosti sprovode se upravo “u ime naroda/građana”, što je glavni pokazatelj da je reč o pro-fašističkim težnjama i nastojanjima.

Uz sve počasti i pijetalnog uvažavanja čopora, nacija, fasci, neoliberalne potrošačke građanštine i sl. oblika unisonizacije, “Pankerski univerzitet” se jednostavno ne bavi istorijskim zabludama, već je fokusiran na nove oblike (deluzije) bitisanja i društvene interakcije.

Digitalni otpor sličan je civilnom otporu, to je nenasilan otpor, način na koji izražavamo neslaganje prema nečemu što nam se nameće (i podmeće).

Kako je danas (u eri broadbanda), čak i onaj iz čopora nekako naučio da se oglasi na netu, sve češći su članci koji relativizuju značaj bloga, interneta i uopšte internet informisanja.

Toliko o žvakanju ideologije, prelazimo na hrestomatiju:

Za naprednije korisnike, videti članak o sličnostima i razlikama civilnog i digitalnog otpora (vidi iRevolution), a za osnovne korisnike, videti članak Definicija digitalnog aktivizma.

Svrha ovog (poslednjeg) članka je da napravi razliku između destruktivnih i neefikasnih oblika internet (digitalnog) aktivizma: spinternet, cyberwars, slacktivism (toliko puta viđen na FB), i sl. koji je toliko često predmet pisanja (članaka, eseja i blogova kvazi-intelektualaca) da je očito reč o indoktrinaciji (odn. manipulacije istinom), da li iz zlikovačkih namera ili čistog neznanja, to se nas mnogo ne tiče – isto je, ukratko: Ne vidi šumu od drveća.

Zbog toga:

1. Ukazati kako se, uz pomoć bloga, može uraditi i nešto npr. korisno;

2. Pisati više o pozitivnim praksama, manje o negativnim (na žalost, kolumnisti radije nađu nekakvo g*** pa danima čačkaju po njemu, umesto da iskopaju nešto korisno);

3. Pomoći onima koji žele da budu aktivisti: Mnogi bi želeli da učine nešto korisno, a ne znaju kako.

4. Ne moramo svi biti isti (unisoni) da bismo sarađivali.

:: Pankerski univerzitet